VEDRANA RUDAN: KOLUMNA O OLUJI

“Sutra je za Hrvatsku veliki dan. Oluja. Centralna prosava održaće se u Kninu. Možda je negde objavljeno kako ćemo “mi” proslaviti najveći dan u hrvatskoj povijesti ali ja detalje ne znam.

Pretpostavljam da će tamo biti Predsednica u nekom plavom kompletiću naoružana veštačkim trepavicama, veštčkom kosom i veštačkim zubima. Sigurna sam da će u njenoj blizini biti Tompson naoružan samo veštačkim zubima i velikim mačem. Tamo će biti i naši političari naoružani lažljivim jezičinama, veštačkim zubima i lažnim osmesima. Svi koji budu govorili govoriće da je Oluja Hrvatskoj donela slobodu.Kako danas, nakon pitaj boga koliko godia od Oluje, izgleda naša sloboda? Na pragu sam šezdeset i sedmog rođendana. Nikad, NIKAD nisam videla toliko bede oko sebe. Moje profesorice u očuvanim kostimićima iz šezdeset i neke drže glave u kontejnerima. Sve su naoružane čeličnom šiljatom palicom. Kad ubodu plastičnu bocu zaigra im hrvatsko srce u hrvatskim upalim grudia. Kad se njihove oči sretnu sa mojima skrenu pogled. Skrenem ga i ja.Juče sam razgovarala sa mladom mamom. Njena devojčica ide u jedan riječki privatni vrtić. Tamo je radila fenomenalna teta. Neke cure su rođene za rad sa decom. Klinci su je obžavali. Učila ih je italijanski i engleski, onako usput. A onda je jedan tata, ne dragovoljac, ne divlji Hercegovac, ne “stranac” nego “pravi domaći”, onda je taj “pravi domaći”… Moram vam objasniti ko su u Rijeci “pravi domaći.” To su Primorci, i ja sam Primorka, koji ovde žive generacijama. Poznati su kao tolerantni, naš je kraj zbog geografskog položaja uvek bio pozat kao multikulti, mi smo dakle ljudi kojima stranci ne smetaju, osim, ako, kad…

Ona teta o kojoj vam govorim je iz Vojvodine pa je “pravi domaći” izrazio žestoku zabinutost da će dečica, preciznije, meso njegovog mesa, ako teta ne ode, ako teta odmah ne ode početi da govore srpski. Uzalud se gospodinu objašnjavalo da teta ne govori “srpski”, govori hrvatski, italijanski i engleski… “Pravi domaći” je bio neumoljiv. Mama Hrvatica koja mi je to pričala plakala je neutešno jer je teta dobila otkaz. U Rijeci. U najkulturnijem gradu u Hrvatskoj. U Rijeci u kojoj su čak i devedest i prve Srbi mogli da sačuvaju glavu. U Rijeci koja je i službeno evropski grad kulture.

Čitala sam na nekom portlu šta jedu vrtićka djeca u Zagrebu. Čitala i plakala. Ja sam osoba posebno osetljiva na vrtiće. Svako zagrebačko dete u vrtiću dnevno sme da pojede hrane u vrednosti od oko devet kuna. Umirala sam od tuge. Devet kuna? Kuglica sladolda košta sedam kuna. Mislila sam da će mi srce pući od tuge. Poželela sam onog njihovog graditelja crkvi i fontana da udavim sopstvenim rukama. To želim i ovoga časa.Tete u Zagrebu moraju sa šest trulih narandži da nahrane dvadeset i petoro dece. Ponekad njih dvadeset i petro dobije 2 , slovima: dve jabuke, 2, slovima: dve banane i 4, slovima: četiri narandže. Pitam ja i vas i sebe, dok budete sutra gledali sve one proklete monstrume koji će u Kninu govoriti o slobodi, o Hrvatskoj, o Poedi, zašto ih niko od nas neće pitati: krvopije hrvatske krvi, strvinari naši, čime hranite svoju decu?

Oluja je pobeda nad pobedama. Šta je ta pobea nama donela? Gladuju starci, od gladi umiru deca, mladi odlaze iz proklete zemlje da se u nju više nikad ne vrate, majke i očevi ostaju bez dece i unučadi, a vi, siti, zadrigli, pijani, ludi, neobrzovani, lažljivi, manipulatori, vi nam pričate i pevate o “slobodi.” Koliko je stotina hiljada ljudi u vašem ratu sve izgubilo, koliko je stotina hiljada naših građana u vašem miru sve izgubilo da biste nam vi sutra u Kninu mogli pevati o “slobodi”?Ma, je*ite se vi i vaše veštačke trepavice i vaše veštačke unđe, vaši veštački zubi i vaši gadni osmesi i vaše debilne pesme i vaš retardirani Pevač. SVI SE JE*ITE! I nakon slavlja dobro se nažderite na naš račun. Ako budemo imali sreće možda će se bar jedan ili jedna od vas udaviti veštačkim zubima koji su plaćeni krvlju budala koje su za Hrvatsku pale jer su veroale u ideale.

SLIČNE VESTI