KRVAVA Azra, koju su iz Amerike izručili BiH zbog zločina nad Srbima u Derventi, nije jedina žena koja je na najstrašniji način ubijala i mučila zatočene Srbe Posavine. Oko 2.500 naših sunarodnika našlo se od aprila 1992. pa do druge polovine 1993. u 54 hrvatska logora i zatvora prvo u Bosni, a zatim i na teritoriji Hrvatske. Svaki grad u kome je hrvatska vojska formirala logor za Srbe, od Bosanskog Broda do Dervente, Odžaka, Orašja… imao je svoje “ratne heroine”. Njihova zverstva ne vape samo za sudskim presudama, ta patologija traži istorijsku, psihološku i medicinsku analizu.

Albina Terzić (1972) rat je dočekala kao diplomirani pravnik u Opštini Odžaci. Odmah pošto je 8. maja zarobljeno oko 1.300 Srba iz okolnih sela, obukla je uniformu HVO. U logorima u OŠ u Odžaku i fabrici “Strolit” zatvorenici su naročito strepeli od njenih “istraga”. U julu 2013. pred Sudom BiH osuđena je na pet, a potom joj je kazna smanjena na tri godine robije.

Dokazano je da se među logorašima pojavljivala sa psom vučjakom, koga je huškala na ljude. Terala je logoraše da se postroje u vrstu i da po najjačem suncu pevaju ustaške pesme dok ne popadaju u nesvest. Mileta Šišagića i Stanka Rakića tukla je dok ovi nisu odneti potpuno krvavi. Uveče je dolazila u logor na tzv. logorske svadbe, kada bi ustaše terale zatvorenike da glume mladence i da pred njima obavljaju seksualne odnose. Naslađivala se perverzijama. Dokazano je da je bila na “svadbi” D. N., a sud nije uvažio iskaze još jednog zaštićenog svedoka koji je do detalja ispričao kako je pred njenim očima na kraju silovan…

Adisa Hodžić (1970) bila je velika prijateljica osuđene Albine Terzić i takođe pripadnica 102. brigade HVO iz Odžaka.Trenutno se krije u Americi i nije dostupna pravdi. Njih dve su “delile” psa vučjaka koga je i Adisa huškala na logoraše. I Hodžićeva je volela da se iživljava.

* Osuđene Albina Terzić, Indira Kamerić

– Toliko smo smrdeli u logoru da na kraju ni taj pas nije hteo da nam priđe – kaže za “Novosti”, Vlado Dragojlović, bivši zatočenik iz “Strolita”.

Drugi logoraš, Milan Miletić, u svojoj izjavi MUP RS svedočio je da je i Adisa Hodžić bila na njegovoj “logoraškoj svadbi” kada su ga naterali na seks sa umobolnom srpskom zatočenicom. Do detalja je rekao kako se ova ponašala. Ova žena se pojavljivala u mnogim ustaškim logorima 1992. u Odžaku, Derventi, Orašju…

ČEKA SE I ELFETA VESELI

JAVNOST u regionu sa posebnim interesovanjem čeka izručenje Elfete Veseli iz Švajcarske, gde se ona nalazi u ekstradicionom pritvoru. Ova žena je u junu 1992. u Donjoj Kamenici zverski ubila Slobodana Stojanovića, dečaka od 12 godina, pošto se vratio u svoje selo da odveže psa u kućici.

O ovom ritualnom zločinu pisano je unazad dva meseca, a Elfete Veseli važi za najstrašniju ženu zločinca iz minulog rata.

Indira Kamerić (1962) “spomeničar” je među ovim ženama monstrumima. Takođe je diplomirana pravnica iz Bosanskog Broda, a pendrek i gvozdenu štanglu “zadužila” je još polovinom aprila 1992, kada su ustaše pomislile da će ovaj grad zauvek ostati hrvatski. Kao pripadnica 101. brigade HVO, osuđena je pred sudom BiH 2015. takođe na tri godine.

Utvrđeno je, između ostalog, da je Jovu Dujića u logoru za Srbe na stadionu Poleta u Bosanskom Brodu izudarala gvozdenom štanglom po glavi, a Jovino telo nikada nije pronađeno.

HAG SLEP NIJEDAN od ovih monstruoznih dela nad Srbima nije zainteresovao Haški sud, mada su pred Tribunalom na zatvorske kazne osuđivani predstavnici srpskog naroda za koje je utvrđeno da su “samo” šamarali zatvorenike.

I iz presude ovoj ženi vidi se da su je seksualna iživljavanja nad logorašima posebno inspirisala “tokom njenih istražnih radnji nad porobljenim Srbima”. Utvrđeno je da je isleđivala komšinicu Hazbu Nukić aprila 1992. tražeći da joj prizna gde su joj sinovi. Tukla je Hazbu nezadovoljna odgovorima, a onda je dovela drugog zatočenika (pred sudom svedočio pod imenom IK-3). Terani su na seksualne perverzije, a publika je bila, naravno, u ustaškim uniformama. Sud mnoga svedočenja protiv Indire nije ocenio kao “pouzdana”.

Strašna priča o Elviri Hadžiomerović (1955), pripadnici Oraške brigade HVO, nanovo su aktuelizovana nedavnim hapšenjem desetorice u ovom gradiću. U logoru Donja mahala u Orašju, gde su počinjena najstrašnija zverstva nad Srbima, radila je kao “logorski evidentičar” do samog kraja rata. Posle je “nestala”.

Ova žena, koju su najstrašnije ustaše iz Orašja s divljenjem zvali Amazonka, 29. januara 1993, dan pred razmenu dela zatočenih Srba, kastrirala je Gruju Džajića (30). Tako osakaćenog, bez svesti, utovarila ga je u autobus za razmenu. Grujo je živeo samo nekoliko sati na slobodi. Srpski lekari napravili su Džajićevu fotografiju pred smrt.

* Grujo Džajić umro je drugi dan po otpuštanju iz logora u Orašju