Stresa i Sirmione – PRELEPE DESTINACIJE , svedoci burne istorije

NIJE važno da li više volite sunce, vodu ili planine, kupanje ili planinarenje, a možda biste najradije da uživate u hladu maslina i jesenjim danima? Sve to može da priušti italijansko jezero Lago Mađore i ušuškana mesta u njegovoj okolini. Na obalama ovog, drugog po veličini jezera u Italiji, rastu palme, a u vrtovima mnogobrojnih vila i nekadašnjih dvoraca je mediteransko rastinje. Tišinu retko remete automobili i autobusi, zato je pravi raj za hiljade turista iz svih krajeva sveta.

 

Ipak, jedno mesto na njegovoj obali ima poseban šarm, zove se Stresa. U 19. veku popularno mondensko, evropsko lečilište, danas je otmeni kutak u kojem letovanje ili odmaranje znače prestiž. Vlasnici vila na obali jezera i u njegovoj blizini bez sumnje pripadaju plejadi bogataša.

– Kada sa jezera pogledate Streso, videćete svu raskoš koja ovde traje vekovima – dočarava panoramu mesta “Putnikov” vodič Miroslav Vujović. – Veliki broj tih građevina je u stilu “Lepa epoha”, iz zlatnog doba plemićkih putovanja.

Još jedan pogled ostavlja bez daha, iz Stresa ka Boromejskim ostrvima. Ona su posebna priča i posebno poglavlje jednog burnog perioda, kada je porodica Boromini na ostrvima gradila palate i stvarala prekrasne, gotovo rajske vrtove. U Stresu posetioce opčine vile izuzetne arhitekture i vegetacija, karakteristična za Sredozemlje. Osim palmi, duž impozantnog šetališta rastu i hibiskusi, magnolije, kamelije. Sve je besprekorno uređeno i podređeno turistima kako bi uživali u restoranima, picerijama, kafićima s pogledom na jezero, čiju vodu svaki čas seku mnogobrojni brodovi i čamci. U letnjem periodu i kada je vreme lepo, italijanski trgovci duž šetališta postave tezge sa svakojakom robom, od posteljine do igračaka i kolača.

Glavni trg u Sirmioneu

Oduvek se u ovo mesto dolazilo na odmor. Pojedinci, kao Čarls Dikens, autor “Olivera Tvista” ili Anri Bejl Stendal, pisac romana “Crveno i crno”, ovde su nalazili mir da bi stvarali svoja najznačajnija dela. Divili su mu se i u njega rado svraćali ne samo plemići i grofovi, već i pesnici, vajari, pisci, državnici, glumci ne bi li se opustili na obali jezera, a raspoloženje popravili divnim pejzažima, vegetacijom i cvetnim kompozicijama u vrtovima koji i danas krase vile i dvorce. Te iste vile sada imaju nove vlasnike, ali je svaka bila i ostala svojevrsni čuvar uspomena.

Sve što je sagrađeno u gradiću Streso odiše neobičnim, plemenitim šarmom. Zato je ponekad teško doneti odluku na koju stranu krenuti. Vodiči će vam sugerisati da obavezno razgledate glavni trg, da sednete u neki od restorana, naručite kapućino i picu, možda i točeno pivo i uživate u pogledu na jezero. Ima hotela koji su, davnih godina, bili samostani, ali su renovirani u rangu četiri ili pet “zvezdica”. Ako se zađe u kaldrmisane ulice, iskrsnu radnje sa raznovrsnom robom i neobične građevine.

Kad ste u severnoj Italiji i ako ste odlučili da uživate u njenim jezerima i mondenskim mestima, nezaobilazno odredište je prelepi gradić Sirmione, smešten na rtu jezera Lago di Garda. To je najveće jezero u Italiji, površine oko 350 kvadratnih kilometara, koje pruža odlične uslove za surfovanje, a okolina je pogodna za planinarenje, biciklizam, penjanje po steni… Ogromna vodena površina i uređene obale, sa čijih pristaništa ka drugim mestima stalno polaze brodovi i barke, pravo su mesto za odmor i opuštanje. Potrebno je samo da imate dovoljno vremena, što znači da bi ovde trebalo ostati makar nekoliko dana. Mestom dominiraju vile skrivene čempresima, palmama, kestenom, maslinama, limunom. Na jezeru Garde se od 1951. godine, prvog vikenda u septembru održava jedriličarska regata “Ćento milja”, na kojoj učestvuje oko 300 jedrilica iz čitavog sveta.

– Uskim ulicama Sirmiona obavezno treba proći jer su načičkane radnjama sa suvenirima, restoranima, poslastičarnicama. U njima ćete najbolje osetiti ritam ovog mesta – smatra Vujović. – Poseban doživljaj je razgledanje zamka Skaliger, srednjovekovne odbrambene luke. Izgrađen je krajem 12. veka i potpuno okružen vodom, a otvoren je za posetioce. U njemu mogu da se vide sobe, kule, pokretni most, bedemi. Duž zida zamka je šetalište, a sa vrha se pruža predivan pogled na pristanište i ceo gradić.

Na glavnom gradskom trgu, u podnožju tvrđave, je nekoliko vrhunskih poslastičarnica koje imaju čuveni italijanski sladoled. Kad se osvežite i u restoranu naručite picu ili špagete, krenite u razgledanje crkvi Santa Maria Mađore, San Petro in Mavino, Katulove vile ili Katulove pećine. U prošlosti je Sirmione bilo omiljeno mesto bogatih porodica iz Verone. Dolazili su ovde imućni Rimljani da bi gradili vile za odmor. Učinio je to i slavni rimski pesnik Gaj Valerije Katul, koji je, stihovima nahvalio grad, ali i svoju vilu na obali jezera. Ona i danas postoji. Pre nego što su ga otkrili bogataši iz Verone, Sirmione je bilo ribarsko selo u kojem se živelo na sojenicama. Ali, važna strateška tačka o koju su se otimali mnogi osvajači. Ipak, ljudi u njemu su pokušavali da žive spokojno, preživljavajući od ribarenja ili od maslina i voćnjaka.

Danas se ovde najviše živi od turizma i od onoga što potroše vlasnici mnogobrojnih vila, jer im je to prava luka za odmor, mir i uživanje. Dok jedni luksuznim jahtama jezde jezerom, drugi skupocenim automobilima dokazuju da kod njih bogatstvo nikad ne presušuje. Zbog čega su pesnici, pisci, glumci, bogataši, vladari birali da im baš Sirmione bude mirna luka? Zbog jezera, čistog vazduha i zelenila svakako, ali i zbog termalnih izvora gde temperatura vode dostiže i do 70 stepeni Celzijusa! Valjda je zato i engleski pisac Naomi Jakov osetio sve te blagodeti, pa tu ostao do smrti, 1964. godine.

Interesovanje turista za Sirmione gotovo nikad ne jenjava. Najveća gužva je leti, ali zbog blage klime i jesen ovde ume da bude izuzetno prijatna. U smiraj dana, kad sunce lagano počne da napušta živopisni rt, tražeći utočište u gotovo nepreglednom prostranstvu jezera, život u krivudavim ulicama, u vilama, restoranima, tvrđavi porodice Skaligeri, poprima drugačiji tok. Senke i talasi, koji jednolično zapljuskuju zidine zamka, kao da se nadmeću u samo njima znanoj igri, najavljujući još jednu čarobnu noć, punu zvezda i mirisa Sredozemlja.

Samo kule Sirmiona ostaju da večno stražare nad jezerom Garda.

Stresa

ZAPLjUSKUJE DVE DRŽAVE

JEZERO Lago Mađore ima površinu od 212 kvadratnih kilometara. Nalazi se na severu Italije, sa idealnim spojem mediteranske i alpske klime. Veći deo jezera pripada Italiji, dok je severni deo “katastarski upisan” Švajcarskoj. Poznato je i po arhipelagu Boromejskih ostrva: Isola Bela, Isola Madre i Isola Del Peskatori. Na ostrvu Peskatori ulice vijugaju između ribarskih kuća i ono je naseljeno cele godine. Turistima su na raspolaganju i mnogobrojni restorani.

ZAMAK, SKLADIŠTE, PA TURISTIČKA ATRAKCIJA

U letopisu burne i bogate istorije Sirmiona zapisano je da je Ana, žena poslednjeg kralja Langobarda Deziderija, podigla samostan i crkvu. Pod vlašću feudalaca iz Verone grad je pao u 13. veku, a u sastav kraljevine Italije ušao je 1860. godine. Zamak Skaliger je, posle mnogih buna, odbrane grada i promene osvajača, izgubio na značaju, pa je jedno vreme bio i skladište! Početkom 20.veka prešao je u državne ruke i preuređen u turističku atrakciju.

Najpoplarnije
Facebook Comments
Share