GRAĐANI Srbije sve manje koriste kreditne kartice, jer su kamate paprene, iako su i domaća i strana referentna kamata od kojih zavisi cena korišćenja plastičnog novca drastično pale. Tako, banke i dalje naplaćuju kamatu od 22 do 30 odsto godišnje, zavisno da li je u pitanju “dina” ili “viza” i “master”

Ovo je glavni razlog da najveći broj građana radije uzima čekove, pa ih u opticaju imamo 12 miliona komada dok je nivo kreditnih kartica sve manji.

– Od izdatih 1,1 milion kreditnih kartica, aktivna je samo polovina – 536.762 aktivno. Slabu upotrebu plastičnog novca potkrepljuje i činjenica da od 85 milijardi dinara limita, koristi se svega 33,7 milijardi dinara – navode u Centralnoj banci.

Inače, svako korišćenje kreditne kartice podrazumeva godišnje održavanje koje iznosi od 1.500 do 3.000 dinara.

Bankari ponavljaju staru priču za visoke kamate na kreditne kartice, kao i za dozvoljeni minus “da su im veliki troškovi, a mala sigurnost naplate”. Narodna banka Srbije je još pre dve godine najavila, a nedavno ponovila da će uticati na banke da koriguju kamate na kreditne kartice, kao što je učinila sa cenom dozvoljenog minusa.