PREMINUO LJUBISA SAMARDZIC

Legendarni srpski glumac, omiljen među generacijama gledalaca na jugoslovenskim prostorima Ljubiša Samardžić preminuo je u 80. godini života
 

Ljubiša je u decembru prošle godine imao tešku operaciju mozga, a njegovo zdravstveno stanje poslednjih nekoliko dana je bilo izuzetno loše.U decembru kada je bio na operaciji, lekari su imali optimistične prognoze, međutim njegovo stanje se pogoršalo zbog hronične leukemije od ko je bolovao duže vreme.

Ljubiša Samardžić je rođen 19. novembra 1936. u Skoplju u porodici rudara. Postao je istaknuto ime u jugoslovenskoj kinematografiji. Talnat ga je predodredio za velike uspehe, a posebnost koju je nosio u sebi učinila ga je legendom. Bio je oženjen Mirjanom,sa kojom je bio u braku 50 godina u braku.Studirao je pravo, a potom je prešao na Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Debitovao je na filmu 1961. godine, gde je igrao u ostvarenju “Igre na skelama”. Veoma brzo je stekao popularnost širom bivše Jugoslavije. 

Rano je otkrivennjegov talenat za glumu, i studirao je kod Bojana Stupice kao stipendista. 
Šezdesetih godina prošlog veka, Samardžić je bio jedno od zaštitnih lica domaće kinematografije, i u karijeri je ukupno ostvario 130 uloga na velikom platnu i malim ekranima.
Nadimak “Smoki” dobi je zahvaljujući istoimenom liku kog je tumačio 1963. godine, u filmu “Peščani grad”.

Među zapaženijim ulogama s filmovi “Bitka na neretvi”, “Sutjeska”, “Bombaši”, “Ljubavni život Budimira Trajkovića”, “Lude godine”, “Rad na određeno vreme”, “Moj tata na određeno vreme”, “Nije lako sa muškarcima”, “Magareće godine”, “Ubistvo sa predumišljajem”, “Nataša”, “Konji vrani”…U bogatoj televizjskoj karijeri igrao je u serijama “Vruć vetar”, “Povratak otpisanih”, “Kuda idu divlje svinje”, “Bolji život”, “Policajac sa Petlovog brda”, “Jesen stiže, dunjo moja”…Poslednja uloga koju je ostvario bila je u seriji “Miris kiše na Balkanu” 2011. godie, koju je i režirao.

Kao reditelj, debtovao je dramom o bombardovanju “Nebeska udica”, i zatim režirao filmove “Nataša”, “Ledina”, “Konji vrani”…Njegovo oslednje pojavlivanje u javnosti bilo je 30. marta u Domu omladine na otvaranju 64. Martovskog festivala – beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma, gde je prikazano njegovo poslednje ostvarenje “Panta rei”.

On je tada na otvaranje stigao u pratnji supruge Mire, okom svečanosti otvaranja, iz prvog reda, nasmejano se obratio publici, što je spraćeno gromoglasnim aplauzom.– Nemam reči. Uzbuđen sam. Ovaj moj dokumentarni film je pao u vreme kada me zdravle ne služi, ali u svakom slučaju – idemo dalje – rekao je tada kroz osmeh.Film “Panta Rei” je biografskog karaktera i, između ostalog, obuhvata čitav spektar likova; od Ljubišinog oca rudara do supruge Mire, koja mu je bila velika podrška i oslonac do poslednjeg dana.

Samardžićev dokumentarac kroz intimno svedočanstvo, od skromnog detinjstva u provinciji preko dolaska u Beograd i studija na Akademiji do velike karijere, daje i skicu za portret domaće kinematografije i upečatljivu sliku jednog vremena koje je dobrim delm i on sam obeležio pre nego što je otišao u legendu.
Ljubiša Samardžić potiče iz rudarske porodice. Život ga nije mazio, a talentovani glumac, koji je osvojio srca filmske i televizijke publike brojnim ulogama, koračao je uzdignute glave čak i u najtežim momentima

– Ja sam u stvari čovek iz rudarske porodice, koji smatra da je taj rudarski hleb zaista težak. Znam da sam kao dete upamtio nešto veoma značajno, a to je poštovanje čoveka po svaku cenu i požrtvovanje za svakoga. Uvek sam u igru unosio srce i iskrenost, želeći po svaku cenu da mi se to vrati. Na sreću, ta moja iskrenost je bila presudna da imam veliki, ogroman kredibilitet autora i kod kolega- rekao je poznati umetnik.

Ipak najteži životni udarac doživeo je kada je ostao bez sina Dragana, koji je preminuo u 34. godini od leukemije. Zbog gubitka sina njegov život je izgubio smisao na trenutak, međutim uz pomoć supruge Mire koja ga je podigla sa dna, uspeo je da se izbori i krene dalje.

– Od kad smo formirali porodičnu produkciju pre dvadeset i kusur godina, naš Gaga je obavljao veoma delikatne produkcione poslove. Posle njegovog odlaska produkcija je ostala bez glave. Majka u prvo vreme nije mogla ništa da radi, jer je njegov odlazak trebalo izdržati.

Kada je Gaga odlazio, mislio sam da neću moći da izdržim i da će mi uskoro doći kraj, ali me je Mira trgnula i naterala da radim jer ću u tome, kako je rekla, naći smisao opstanka. Kako je vreme odmicalo, a teret bivao sve veći i veći na mojim plećima jer je dugove trebalo vratiti, Mira je shvatila situaciju i spontano je zauzela njegovo mesto u produkciji.

Ona je oduvek mnogo radila jer potiče iz čestite i vredne porodice u kojoj je rad svetinja, a ne teret. Nas dvoje smo srećan spoj. Težimo istom cilju, da snimimo nešto prijatno, lepo, ukusno, da delo nosi toplinu, da ispunjava ljude, da mogu da gledaju i bake i deca.

Mi jedno prema drugom imamo nesebičan odnos i u poslu i u životu, što je retkost za današnje brakove. Zajedno smo jači, odolevamo uspešno prekim pogledima”, potresnim glasom pričao je tada Ljubiša Samardžić. 

Poznat kao umetnik koji brižljivo čuva intimu, prilikom rada na seriji “Miris kiše na Balkanu” otkrio je nekoliko detalja o svojoj Miri koja mu je bila oslonac i davala vetar u leđa.

Kao što je ljubav presudna u životu junaka “Miris kiše na Balkanu”, tako je i za mene ljubav bila presudna u izboru životnog saputnika, iako je moja majka “zagovarala” drugu. Zavoleo sam prelepu, šarmantu, pametnu i premladu Miru iz čestite građanske porodice.

Vodio sam računa s kim počinjem zajednički život. Osećao sam da je ona žena mog života. I nisam se prevario. Mira je rasla u porodici koja poštuje dom, knjigu, muziku, pozorište, ali ponajmanje film. Venčanjem je u moj razbarušeni život unela unutrašnji red i mir, neophodan za mirnu karijeru glumca.

Divio sam se njenom odnosu prema deci, meni, prijateljima, smislu za lepotu, a posebno komunikaciji s ljudima. Bila je i ostala ponosna. Ćutala je i kada jesmo i kada nismo imali, znala je da drugima podari radost i pomoć, i sve je uvek činila srcem, iskrenošću. I sve ove vrline unela je i u naš zajednički posao”, rekao je ranije Samardžić i dodao: 

– Kad je Gaga odlazio, mislio sam da neću izdržati i da će mi uskoro doći kraj. Mira me prenula i trgnula, jer je bila svesna da sam moralno pao, smršao, izgubio volju za bilo čime. Govorila mi je: “Čoveče, život je smrt, upamti to! Nastavi da radiš jer ćeš u tome naći smisao opstanka”. Bila je u pravu. Šteta što nije završila psihologiju.”

Nikada ga pozitivan duh nije izdao, a pre nekoliko meseci pojavio se na jednom događaju.

– Zdravlje nije baš najbolje, ali u svakom slučaju idemo dalje –  rekao je pre nekoliko meseci Samardžić.

Osim supruge Mire, oslonac mu je ćerka Jovana, ali i unuci.

– Unuci su u naš život uneli novu energiju. Mira je bila i ostala stub kuće, oslonac i golema pomoć- rekao je Ljubiša.

SLIČNE VESTI