Perkovicu i Mustacu dozivotne kazne zatvora. Sudjenje je trajalo skoro dve godine.

Bivši obaveštajci proglašeni su u Nemačkoj krivim za pomaganje u ubistvu hrvatskog emigranta Stjepana Đurekovića. Josip Perković i Zdravko Mustač, nekadašnji obaveštajci u bivšoj Jugoslaviji, proglašeni su krivima za pomaganje u ubistvu hrvatskog emigranta Stjepana Đurekovića i osuđeni su na kaznu doživotnog zatvora.

Kaznu za ubistvo iz 1983. godine odredio im je Visoki zemaljski sud u Minhenu.

To je druga presuda za ovo delo počinjeno 28. jul 1983. u Volfratshauzenu pored Minhena. 2008. godine na istom sudu hrvatski državljanin Krunoslav Prates osuđen je na doživotni zatvor zbog saučesništva u ubistvu.

Sud je tada utvrdio da je Prates ključ garaže u kojoj je ubijen Đureković predao optuženom Perkoviću, koji je taj ključ prema presudi prosledio do sada neutvrđenim počiniocima. Prates, koji je bio Perkovićev saradnik u Nemačkoj, takođe je pratio kretanje Đurekovića. Mustač je u to vreme bio pretpostavljeni Josipu Perkoviću u Službi državne bezbednosti.

Obavljali važne funkcije

Sud je presudu obrazložio činjenicom da su Perković i Mustač u vreme ubistva obavljali važne funkcije unutar hrvatske Službe državne bezbednosti koja je inicirala i sprovela likvidaciju Stjepana Đurekovića.

– Presudu temeljimo na činjenici da je Zdravko Mustač u to vreme, dakle 1983. godine, bio šef hrvatskog ogranka SDB-a dok je Josip Perković tada obavljao funkciju načelnika drugog odeljenja SDB-a zaduženog za emigraciju i bio šef doušniku Krunoslavu Pratesu – objasnio je predsednik sudskog veća Manfred Dauster.

– Zdravko Mustač je krajem 1982. ili početkom 1983. ovlastio Perkovića da započne s pripremama za likvidaciju Stjepana Đurekovića – rekao je Dauster.

On je time opovrgao tvrdnje obrane da je za likvidaciju Đurekovića bila zadužen savezni nivo SDB-a.

– Motiv za uklanjanje Đurekovića utemeljen je  njegovim neprijateljskim delovanjem i upletenošću u malverzacije u kompaniji INA. Smatralo se da bi eliminacijom Đurekovića bio uklonjen i problem sa Inom koji je zbog istraga o proneverama u visini od nekoliko miliona dolara postao veliki teret za republičko rukovodstvo -rekao je Dauster.

Prekvalifikacija dela

Državno tužilaštvo je u svojoj završnoj reči prošle nedelje krivično delo saučesništva u ubistvu prekvalifikovalo u učestvovanje u ubistvu s predumišljajem, za šta je prema nemačkim zakonima predviđena doživotna kazna zatvora.

Tužilaštvo smatra da je tokom suđenja dokazano da je optuženi Josip Perković direktno delovao u organizaciji ubistva Stjepana Đurekovića. Ono je u svojoj završnoj reči takođe ostalo pri motivu ubistva, a to je po tužilaštvu uklanjanje Đurekovića kao svedoka finansijskih malverzacija u koje je u državnoj naftnoj kompaniji INA bio upleten sin tadašnjeg visokopozicioniranog jugoslovenskog političara Mike Špiljka, Vanja. Đureković je do svog odlaska u Nemačku obavljao visoke menadžerske funkcije u kompaniji INA.

Obrana je tokom čitavog suđenja, pa tako i u svojoj završnoj reči, prije svega pobijala motiv ubistva. Prema odbrani, Đureković je ubijen jer je kao agent Nemačke obaveštajne službe (BND) Nemcima odavao osetljive vojne tajne vezane za zalihe nafte bivše Jugoslovenske narodne armije (JNA) pa je izvršenje ubistva izvela vojna Kontraobavještajna služba (KOS), u saradnji sa saveznim SDB-om. Prema tome, tumači odbrana, Perković kao zaposleni republičkog SDB-a nije mogao biti upleten u sprovođenje ove akcije.

Drugi stub obrane odnosi se na diskreditovanje važnih svedoka u ovom suđenju poput Vinka Sindičića i Bože Vukušića koje odbrana, zbog kriminalne prošlosti, smatra nedovoljno verodostojnim.

Svedoci se nisu odazivali

Suđenje, koje je trebalo da bude okončano u aprilu 2015. godine, odužilo se zbog velike količine dokumenata koji su tokom suđenja pristizali iz Hrvatskog državnog arhiva i bili uključivani u dokazni materijal.

Proces se produžavao i zbog čestog neodazivanja svedoka, kao i činjenice da su mnogi važni svedoci davali iskaz putem video veza, za šta su bile potrebne dugotrajne tehničke pripreme.

Hrvatska javnost je od početka intenzivno pratila ovo suđenje, posebno zbog okolnosti pod kojima su optuženi Josip Perković i Zdravko Mustač bili izručeni Nemačkoj.

Neposredno uoči ulaska u EU, čime je automatski i za Hrvatsku počeo da važi Evropski nalog za hapšenje, hrvatska vlada je promenila zakon koji je onemogućio izručenje osumnjičenih, ali je isti zakon krajem 2013. godine, na pritisak Evropske komisije, promenjen, što je omogućilo Perkovićevo i Mustačevo izručenje Nemačkoj u prvoj polovini 2014.

Na početku procesa predstavnici saveznog javnog tužilaštva najavili su mogućnost pokretanja novih postupaka vezanih uz ubistva hrvatskih emigranata.

Najpoplarnije
Facebook Comments
Share

Leave a Reply