NAKNADA ZA OBRADU KREDITA NEZAKONITA!

Udruženje “Efektiva”Narodna banka Srbije uptila je dopis bankama u kome ih upozorava da je naplata obrade, praćenja i administrranja kredita nezakonita i preporučila im da tu oblast urede.U tom dopisu NBS potvrđuje da je naplata ovih troškova u procentualnom iznosu od odobrenog kredita nezakonita, a u poslednjem pasusu dopisa između osalog kažu:

Naknade po bankama

* SBER banka naplaćuje mesečno aministriranje kreditne partije. Prema zvaničnom tarifniku, ta stavka iznosi 210 dinara fiksno plus 0,15 odsto od inicijalnog iznosa kredita. Takođe, naplaćuju 0,5 % naknadu za obradu zahteva
* Direktna banaka (eks Fidomestik) naplaćuje proviziju za obradu zahteva 3% od iznosa odobrenog kredita
* Halk banka naplaćuje jednokratnu naknadu od 1,5 %
* OTP banka ima dvostruke namete – naknadu za održavanje kreditnog računa: 0,25% od iznosa odobrenog kredita, na šestomesečnom nivou, kao i aknadu za puštanje kredita u korišćenje 2% od iznosa odobrenog kredita (minimum 2.000 dinara).
*Vojvođanska banka nalaćuje naknadu za obradu zahteva koja iznosi 2% od iznosa kredita, minimum 3.500 dinara za klijente banke, a ukoliko niste klijent, nadoknada je 3% od iznosa kredita
* Sosjete ženeral banka aplaćuje administrativni trošak koji iznosi 2,95% od iznosa kreditaMolimo vas da u narednom periodu razmotrite potrebu usklađivanja unutrašnjih akata kojima se uređuju naknade i troškovi kako biste u tom smislu obezbedili zaključivanje i primenu ugovora o kreditima u skladu sa propisima.Ovo potvrđuje da dosadašnja praksa banaka o naplati ovih troškova nije bila u skladu sa propisima, a o čemu je Zaštitnik potrošača isao u više navrata, a na šta je posebno ukazivalo Udruženje “Efektiva”.

Kako poručuju iz ovog udruženja korisnika finansijskih usluga, još jedna rečenica iz pomenutog dopisa potvrđuje ono što “Efektiva” zastupa godinama unazad, a to je činjenica da ova vrsta naplate ne predstavlja realan trošak koji banke imaju, već dodatnu zaradu banaka, što je suprotno Zakonu o obligacionim onosima Određivanje visine naknade u procentualnom iznosu od vrednosti kredita u praksi dovodi do toga da za istovsni bankarski proizvod, odnosno uslugu, korisnici plaćaju naknadu različite visine. Banka zapravo ima potpuno iste troškove, što znači da visina naknade ne predstavlja odraz stvarnih troškova pruanja usluge.

U “Efektivi” poručuju da je sasvm jasno da su banke nezakonito 15 godina unazad naplaćivale ove troškove.Nadoknadu štete po tom osnovu u ovom trenutku moguće je ostvariti jedino sudskim putem. Veliki broj tužbi, koji je NBS i najavila bankama, svakko bi doprineo da se ova šteta možda i sistemski nadoknadi građanima Srbije, ali za sada treba tužiti! To pravo imaju svi korisnici kojima je ova naknada naplaćena, bez obzira na vrstu kredita ili njegovu valutu. Nema zastaevanja potraživanja.

SLIČNE VESTI