MILORAD PUPOVAC MILANOVIC je za saku glasova prosuo saku mrznje

Промене које су покренуте у ХДЗ-у су далекосежне и од огромне важности за Хрватску и њену политичку демократију. Хрватска је била на ивици суноврата у опаки националистички експеримент који је могао завршити са ближим или даљим грађанским политичким ратом

Транскрипти тајно сниманог разговора бившег премијера и председника СДП-а Зорана Милановића са бранитељима, које је објавио Јутарњи лист, подигли су поприличну прашину у Хрватској, али можда још више у региону, посебно Србији за чије је политичаре на власти Милановић рекао да су “шака јада “, док је за Босну и Херцеговину изјавио да није држава. Шта о Милановићевим изјавама мисли представник Срба у Хрватској, потпредседник СДСС-а и председник Српског народног већа Милорад Пуповац, те како ће овај наступ бившег премијера утицати на ионако затегнуте односе између двеју држава, али и на могућу сарадњу његове странке након избора са СДП- ом, открива у интервјуу за Магазин.

Како гледате на те снимке, и на Милановићев иступ?

– Речи Зорана Милановића на једном Нејавни састанку које је неко снимио и доставио вашем листу непримерене су и недопустиве. Такве речи администратори бољих форума читаоцима забрањују, а оне који их изговарају искључују из комуникације. Притом он није говорио само о представницима власти већ о народима и државама те тако доприносио јачању предрасуда и мржње. За шаку гласова просуо је шаку предрасуда и мржње. И то у околностима у којима су десне и десничарске политике то нашироко посијале. Штетно за њега, његову странку и коалицију. Штетно за Хрватску и њене интересе и у Србији и у Босни и Херцеговини.

Како ће те изјаве утицати на ионако лоше односе између Србије и Хрватске, посебно у светлу вашег посете Београду где сте с премијером Вучићем покушавали изгладити сукобе?

– На готово целокупном говорном хрватско-српски простору односи су лоши. Много је лоших порука које се већ дуго одашиљају. Лоша је комуникација између Србије и Хрватске, лоша је комуникација унутар Босне и Херцеговине. Воде се вербални ратови око ближе и даљње прошлости с потенцијалом да трају дуго и да имају разорне последице на односе између народа и држава. Ми ћемо наставити радити на стварању другачијих односа – односа међудржавног дијалога и сарадње посредством којих ће се решавати отворена питања као што је питање процесуирања ратних злочина или питање несталих особа, а посебно унапређивати сарадњу у безбедносним и економским питањима те питањима европских интеграција. Против тога с наше стране ради и актуелни технички министар Ковач, а Милановић је очито хтео бити већи Ковач од Ковача.

Да ли је било опортуно од предсједника СДП-а и бившег премијера да тражи састанак с бранитељима који су му протестовали на Маркову тргу, износили плинске боце на цесту и писали пароле “Оба су пала, оба ће пасти” и да ли је, по вама, то био Милановићев начин да се удвара десници?

– Код Милановића већ неко време примећујемо склоност десног скретања и попуштања пред доминантним десним стањем у земљи. Бар у идеолошко-политичким питањима. У то се уклапа и покушај преузимања утицаја код браниоца у околностима промена у ХДЗ-у. Не знам ко му је организовао поменути састанак. Ко год то био, лоше је то урађено, а сам Милановић потрудио се да то лоше заврши и за њега. Један је број својих бирача сигурно збунио, а не би ме изненадило да то за њих постане превише десно тако да га више не могу пратити. На њихово место тешко ће ускочити десни бирачи. У најбољем случају, оно што добије на ћуприји изгубиће на мосту. Или обрнуто. Како је коме драже.

Може ли након оваквих речи СДСС сарађивати са Народном коалицијом ако они буду у прилици састављати већину у Сабору?

– Овакве речи најпре ће удаљити део бирача српске националности од самог Милановића па и његове странке. Оне сигурно нису добар предтекст за могући постизборни разговор, али нећемо судити о једној странци и једној коалицији због речи једног њиховог члана макар тај био и председник. То нисмо чинили ни код других па нећемо ни код Народне коалиције.

Да ли се чули са Милановићем након ових транскрипата које смо објавили и што вам је рекао?

– Разменили смо поруке, али не желим о томе говорити.

Ви сте се понудили да будете посредник у договору око састанка браниоца с премијером Вучићем. Милановић каже да се ни у којем случају не би требали састајати с њим. Како то коментаришете и што мислите да би могао донети тај евентуални састанак?

– Нисам се понудио за посредништво јер ме нико од борачких представника то није ни тражио, али сам спреман подржати свако настојање да се заустави даље погоршање односа између Хрватске и Србије. Мислим да би било добро кад би и представници бранитеља дали свој допринос постизању споразума између Загреба и Београда о процесуирању ратних злочина и правосудној сарадњи између двије земље. Досад то није било тако. Уколико неко буде имао озбиљне намере у том смеру, радо ћу помоћи. Овај састанак с Милановићем није био такав.

Милановић је рекао да су садашње власти у Београду, премијер Александар Вучић и председник Томислав Николић, урлали у Хрватској 90-их и распиривали мржњу. Слажете ли се с том његовом тврдњом која вероватно отежава поступак помирења у региону или би свака власт требала поштовати чињеницу да су они легитимно изабрани представници Србије и да са њима треба разговарати?

– У више наврата премијер Вучић ми је дао до знања да садашње генерације, посебно младе генерације Срба требамо чувати од ратних политика и ратних реторика. Притом је додавао – ја то могу и морам рећи јер се ни сам нисам увек знао чувати од тога. Он и председник Николић одлучили су направити заокрет у својој политици, да реше питање Косова, да наставе политику демократа према чланству у ЕУ и да изграђују политику помирења, посебно са Албанцима, Хрватима и Бошњацима. Као што сам ја у интересу мира и помирења сарађивао с хрватским странкама и политичарима који су током деведесетих распиривали мржњу и потицали на насиље, тако је неопходно да се сарађује и са Србијом и њеним данашњим вођством.

Били сте недавно на састанку с премијером Вучићем. Какав је ваш утисак, је ли Београд спреман за озбиљније разговоре о смиривању тензија и јесу ли српски власти свесне да би им Хрватска могла да блокира улазак у ЕУ?

– Премијер Вучић је опредијељен на изградњу најбољих односа са нашом земљом. Због лошег политичког стања у нашој Влади у последњих пола године, то се настоји постићи дијалогом с председницом Колиндом Грабар-Китаровић. Шта се блокирања тиче, то није начин решавања билатералних отворених питања и неће бити ни убудуће. То је погрешна политика министра Ковача која је нарушила углед наше земље и није помогла решавању ниједног питања. Напротив, Хрватска би много више постигла европским партнерством са Србијом него са блокадама на које водеће земље запада у овом тренутку не гледају ни благонаклоно ни с одобравањем. Тренутни геополитички односи и интерес који постоји према Србији то условљавају. Дакле, хрватско европско партнерство уместо блокаде био би већи изазов за Србију од блокаде.

Какав је ваш став око Закона о универзалној јурисдикцији?

– Србија и Хрватска треба да најпре у вези с тим питањем успоставити телефон поверења, какав је већ постојао између нашег некадашњег државног одвјетника Бајића и српски државног тужиоца Вучковића. Потом би након избора требало узети припремане споразуме о сарадњи у питањима суђења за ратне злочине те их финализирати и усвојити. Тиме би се решило и питање о различитим погледима на питање о универзалној јурисдикцији. Иначе, о томе је најмериторније и најмудрије у последње време говорио и писао бивши председник Јосиповић. Његово мишљење сматрам релевантним.

Члан сте саборског Одбора за спољну политику. Како оцјењујете политику Владе Моста и ХДЗ-а по том питању, а како председнице Републике?

– Одбор, нажалост, о томе није имао прилике расправљати. Али како ни Сабор ни Влада нису функционисали, онда то није ни чудо. Политику Владе персонализирали је министар Ковач, а он је у тој ствари прошао “као бос по трњу”. Шта је најзанимљивије, не оставља утисак да је тога свестан. Шта се председнице тиче, она је то питање више заобилазила. Више се посвећивала питању мањина. Но мислим да ће се и она требати посветити том питању. Очекивао сам да ће дубровачки састанак бити прилика за то. Како премијер Вучић није дошао, требат ће стварати нову прилику.

СДСС на ове изборе излази у КСИИ. изборној јединици, планирате освојити три мандата. Може ли вам мандат узети група која се одвојила од СДСС-а и како гледате на поступке вашег бившег заступника Мирка Рашковића на прошлим изборима?

– Ми ћемо након искуства с Рашковићем учврстити своја три мандата. Не брините, неће их нико угрозити. Ни сад ни убудуће. Они који су се одвојили проћи ће као сви слични њима. Пашће од властите руке. Да су остали с нама могли су бити будућност наше странке, овако су прошлост, а на њихово место су дошли и доћи ће нови, млади људи који су будућност СДСС-а.

Како то да овај пут нисте договорили сарадњу с Народном коалицијом у ИКС. изборној јединици?

– Нисмо због два разлога. Прво, због тога што смо након искуства с Рашковићем хтели учврстити наше мањинске мандате. Друго, зато што Народна коалиција, тачније СДП није знала поштовати наше доприносе њиховим резултатима на прошлим националним и европским изборима.

Рекли сте да се СДСС неће сврставати на леву страну већ ће сачекати резултате избора. Ко вам је ближи?

– Да, сачекаћемо резултате избора. Јачати сарадњу са другим мањинским посланицима те другим могућим заступницима. Желимо очувати бројчаност и снагу мањинских заступника те релевантност мањинских мандата, као што је то био случај на протеклим изборима. Та нам је сарадња овог тренутка најближа и најпреча, јер знамо да ће нас поново покушати делити и куповати.

Како гледате на промене у ХДЗ-у? Да ли бисте могли да сарађују са Пленковиц и што те промене значе за Хрватску?

– Промене које су покренуте у ХДЗ-у су далекосежне и од огромне важности за Хрватску и њену политичку демократију. Хрватска је била на ивици суноврата у опаки националистички експеримент који је могао завршити са ближим или даљим грађанским политичким ратом. Промене у ХДЗ-у су то зауставиле. Уколико још обнове моћ политике и узму је из руку оних којима она не припада, направит ће много за Хрватску. Осим тога, уколико обнове политику толеранције и поштовања мањинских права, тада ће то бити веома значајно за Хрватску, а и за сам ХДЗ. Желимо Андреју Пленковиц и његовим сарадницима да у томе успеју и у мери у којој можемо, даћемо им подршку за такве промене.

Хоће ли вам бити проблем око евентуалне сарадње са ХДЗ-ом што на листама имају и људе попут Хасанбеговића или Цулеј који Вељку Кајтаз говори да је “српска циган”?

– Ни један ни други нису препорука за сарадњу. Но надамо се да ће Пленковић знати и моћи контролисати оно што код обојице представља проблем. У противном, то може бити непремостива препрека за сарадњу. Хасанбеговићево сликање на свечаности откривања споменика Барешићу или његово неименовање Блажевића за интенданта ријечког ХНК веома су јасни знакови истрајности на дијаметрално супротној политици од оне коју заговарају у данашњем ХДЗ-у. Шта се Цулеј тиче, у свакој уређеној земљи због такве изјаве он би био дисквалификован из даљње изборне политичке трке.

Често сте говорили о усташизацији друштва. На основу чега сте то закључивали?

– На основу чега сам то закључио? Па то се види и чује, а не закључује. Нису зато потребне више когнитивне функције. То само заслепљени и заглушене не чују и не виде и они који су се навикли па више нису ни у стању разазнавати што је што. Навешћу само неколико примера: говоре на овогодишњем обележавању пораза квислиншке усташке војске у Блајбургу, пројекцију Седлар филма о Јасеновцу, говор представника бранитеља у службеном делу програма овогодишњег обележавања Олује у којем се “испричао због тога што нису посао завршили до краја” и марширају ИКС . бојне ХОС-а “Рафаел Бобан”.

Има ли СДСС амбицију ући у будућу Владу?

– Интерес мањина, па и Срба, је партиципација на свим нивоима власти. То је начин како се права могу остваривати, како се толеранција може развијати и како се мањине могу интегрисати у друштво. Кад год је то могуће, мањине то настоје постићи. Овог тренутка, након свега кроз шта смо прошли у последње време, то је потребно и мањинама и Хрватској. Потребно је обновити толеранцију, признавање мањина и њихових права. Због тога би било добро да се обнови континуитет учествовања у Влади. Наравно, под претпоставком да она буде промањинска, а не антимањинска. СДСС ће стајати на таквом становишту након избора.

Који су данас највећи проблеми за Србе у Хрватској и како то планирате рјешавати?

– Обновљени су страхови од свега што се догађа. Обновљена је забринутост за будућност не само економску, јер смо постали земља претећих порука и нетолеранције. То је прекрило све друге проблеме са којима Срби живе. А један од највећих је запуштеност и неразвијеност средина у којима живе те застој или блокада решавања питања као што је обнова, стамбено збрињавање, суђења за ратне злочине, регистрација мањинских школа, примена закона о службеној употреби језика и писма и испуњавање обавеза према водећим институцијама као што су СНВ и ЗВО. Рјешавати их можемо само сарадњом са Владом и сарадњом са европским и међународним институцијама. Протекле године то нисмо могли чинити с Владом. Надамо се да ћемо то моћи чинити с будућом.

Najpoplarnije
Facebook Comments
Share