ALEKSANDAR VUČIĆ ZA TASS: NIKAD sankcije BRATSKOJ RUSIJI

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji boravi u poseti Rusiji, dao je intervju za medijsku agenciju Tass. Intervju prenosimo u celosti

 

Prednosti ruskog predsednika Vladimira Putina u razvoju odnosa između Rusije i Srbije, stav Beograda o pridruživanju NATO i anti-ruskim sankcijama, kao i glavne teme o kojima će se raspravljati na sastanku Aleksandra Vučića i Vladimira Putina, bile su glavne teme ekskluzivnog intervjua srpskog lidera sa prvim zamenikom generalnog direktora TASS Mihailom Gusmanom.

– Gospodine predsedniče, hvala vam na prilici da se sretnemo. Ujutro je osam sati. U programu “Formula moći” napravili smo skoro 400 intervjua, ali tako rano nikada nismo bili pozvani na razgovor. Ali nam je rečeno da smo imali sreće, jer se ponekad čak srećete i sa ambasadorima u šest ujutro, tj. vaš radni dan počinje još ranije. Da li je to praksa koja je postala vaš običaj kada ste već postali predsednik ili ste uopšte “ranoranilačka ptica”?

– Navikao sam se rano da ustanem, hvala što ste to primetili. Čini mi se da osoba može raditi sa najvećom koncentracijom ujutro, ali svi ljudi su različiti i nikada ne bih mogao da radim do 11-12 sati, kao što vaš predsednik Putin radi.

Printscreen TV Pink

I hvala vam što vam nije bilo preteško ni u šest ujutru ili u 6 uveče, pošto ste jedan od onih retkih novinara i retkih urednika koji znaju da poštuju sagovornika kao što ste vi, primetite stvari koje većina novinara ne vidi.

– Za nas u Srbiji, sastanak sa predsednikom Ruske Federacije je uvek posebna i izuzetna prilika da razgovaramo o svim važnim pitanjima. Očekujem da ćemo, naravno, razgovarati o ključnim, globalnim pitanjima, da još jednom izrazim zahvalnost Ruskoj Federaciji za podršku teritorijalnom integritetu Republike Srbije, i to nisu samo prazne reči, to je prava zahvalnost, jer to ne znači samo da Rusija podržava integritet Srbije, ali to takođe podrazumeva podršku Rusiji kada je u pitanju UNESCO, a kada je u pitanju Interpol, to znači podržavanje Rusije. I samo zahvaljujući podršci Rusije i ruskog predsednika danas, Srbija i srpski narod nisu predstavljeni kao krivci za genocid.

Takođe ćemo razgovarati o budućnosti Srbije u vezi sa Kosovom i Metohijom, kao i o Bosni i Hercegovini, Kataloniji i drugim važnim pitanjima koja se sada pojavljuju u Evropi. Što se tiče naših bilateralnih odnosa, govorićemo o velikom broju vrlo vrlo važnih pitanja, očekujemo da će biti potpisan veliki broj značajnih sporazuma. Znate da Srbija zavisi gotovo 100% od ruskog gasa, a uvećana je potrošnja gasa i iznosi više od dve milijarde kubnih metara, jer, kako napreduje industrija, veća je i potrošnja gasa.

Želimo da potpišemo važne sporazume u oblasti privrede i da privučemo ruske investicije

Pored naših važnih sporazuma i sporazuma u energetskom sektoru, imamo sve veću trgovinu sa Ruskom Federacijom u oblasti poljoprivrednih proizvoda, želimo da potpišemo važne sporazume i u oblasti privrede – da privučemo ruske investicije u izgradnju industrijskih parkova ovde, kao i da sarađujemo u oblasti naučnih i tehničkih inovacija i digitalizaciji.

– Imamo odličnu vojno-tehničku saradnju, nedavno je bio Sergej Šojgu, dobili smo šest MiG-29, koji su sada na remontu, a očekujemo da će biti u potpunosti operativni u narednim mesecima. Imamo i druge ambicije: želimo da kupimo više naoružanja, a sada pregovaramo sa Rosoboroneksportom. Želimo da kupimo još šest helikoptera, protivavionskih sistema i mnogih drugih stvari, jer ne zaboravite da je Srbija nezavisna i suverena zemlja, Srbija je vojno neutralna zemlja, Srbija mora biti jača da bi mogla očuvati svoju teritoriju.

Stoga očekujemo mnogo od razgovora sa predsednikom Putinom. Veoma smo mu zahvalni što on obraća pažnju i vreme (i znamo koliko je on zauzeto drugim problemima) našoj maloj zemlji, ali zemlji koja je iskren prijatelj ruskom narodu i ruskoj državi. Mnogo hvala. Naša očekivanja su zaista velika i ja sam siguran da će sva očekivanja i sve što želimo biti opravdano.

– Hvala, gospodine predsedniče, za vaše ljubazne reči, za vaše iskrene reči. Zaista, odnosi između naših zemalja se razvijaju u svim pravcima. Naravno, odličan kredit odlazi predsedniku Putinu, vašoj ličnoj zasluzi. A ipak, evo …

Tanjug

– Samo da kažem nešto drugo. Ovo je sve velika zasluga predsednika Putina. Sad ljudi poštuju i vole Rusiju. Ali mi smo mala zemlja i samo zahvaljujući predsedniku Putinu Srbija je privukla pažnju. Kada govorimo o Jeljcinovom predsedništvu, sastanci predsednika Jelcina sa predsednikom Miloševićem bili su veoma retki. Zahvaljujući hrabrosti Jevgenija Primakova, neki na svetu čuli su o situaciji u kojoj je Srbija, ali druge nije bilo briga za to. Predsednik Putin je važan ne samo za ruski narod, pokazao je pažnju celom srpskom narodu tokom njegovog mandata, a mi smo mu zahvalni zbog svega ovoga.

– Posebno vas želim pitati u vezi s pitanjima o kojima ćete razgovarati sa našim predsednikom, koji, po Vašem mišljenju, još uvek nije u potpunosti implementiran u trenutku kada postoji potencijal. Verovatno, postoje nearizovana pitanja o kojima bi obojica trebalo da razgovarate?

– Imamo međuvladin rusko-srpski komitet na čelu sa Rogozinom i Dačićem. I mnogo toga smo uradili. Ponekad nešto može da se sačeka, ali stvarno više od 90% onoga o čemu razgovaramo i o čemu se slažemo je moguće. Godinama smo razmišljali kako da rešimo pitanje našeg osiguranja, kako naši građani treba da rade u Rusiji, i obrnuto. Posle dugo vremena ovo pitanje je potpuno rešeno.

Postoje li još neke stvari koje možemo rešiti? Razgovarali smo o uvozu naše individualne robe i proizvoda u Rusku Federaciju i trebalo bi da ubrzamo naše pregovore sa Evroazijskom unijom kako bismo videli kako to učiniti.

Kao što znate, imamo puno podrške zahvaljujući radu rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, koji nam ne samo pomaže u borbi protiv poplava i suša ovde u Srbiji, ali, rekao bih, već u čitavom regionu, kada se tako nešto dogodi.

– Poseban deo naše saradnje je, naravno, kulturna i duhovna komponenta naših zemalja. Istorijski gledano, Srbija je pravoslavna zemlja, kao i Rusija, a postoje posebne teme, posebna dubina, posebni koreni. Čak i sada sedimo u ovoj sobi, a iza vas je Miroslavljevo jevanđelje. Ovo je neprocenjivo sredstvo naše zajedničke istorije, to je neprocenjivo sredstvo našeg pisanja. Ovo, znam, veoma je cenjeno ovde u Srbiji. I to je veoma cenjeno u Rusiji. Kako procenjujete ovaj deo našeg odnosa?

– Ako razmislite o tome, to nije samo pitanje poznavanja nečije kulture, kao što obično kažu oni koji se politički ne slažu s Rusijom: “Pa, da, volimo Dostojevskog, Ljermontova, Bloca, Puškina i sve ostale, ali mi se ne dopadaju ruski političari “. Ja čak ne volim da kažem taj izraz.

Ovakvi odnosi mogu biti rezultat samo prijateljskih odnosa, iskreno, na dubokom nivou prijateljskih odnosa između dva naroda. Vidi, rekli ste da je Miroslavljevo Jevanđelje iza nas.

Tanjug

Na sva tri sprata ove zgrade naći ćete veoma vredne slike ruskih umetnika – i onih koji su živeli i radili u Srbiji, kao i onih koji su živeli i radili u Rusiji. Preko puta iz ove zgrade, u centru Beograda, nalazi se park po imenu Hor Aleksandrov, koji je u Srbiji bio mnogo puta u najtežim vremenima. Tokom NATO agresije 1999. godine, Hor Alekandrov je bio sa nama, uvek su bili ti ljudi sa nama, i ova užasna tragedija u Sočiju nas je zaista zastrašila. A sada, kada je ovaj veliki ansambl obnovljen, ponovo su došli u Beograd, a mnogi ljudi su došli na koncert – bilo je jednostavno nemoguće naći slobodno mesto za gledanje i slušanje hora.

Tu je i spomenik Nikolaju II. Da ne pominjemo činjenicu da smo zahvaljujući Ruskoj Federaciji do sada uspeli da kreiramo mozaik, kript i sve ostalo za našu crkvu Svetog Save. Mi smo sada kao država, kada smo finansijski sigurniji, mogli da izdvojimo prilično puno novca za crkvu Svetog Save, ali i to završavamo uz pomoć naših ruskih prijatelja.

Objavili smo konkurs za spomenik Stefanu Nemanji, osnivaču dinastije Nemanjića, koji je stvorio srednjovekovnu srpsku državu i podigao je na pijedestal uspeha i napretka. Kao što sam čuo, među najznačajnijim umetnicima koji su učestvovali na ovom takmičenju su ruski umetnici. Ovo pokazuje koliko su važne ove veze.

Ako uzmete sportske veze, onda ćete videti strašno blisku vezu “Crvene zvezde”, “Zenita”, “Spartaka” sa jedne strane i “Partizana” sa CSKA sa druge strane. Mislim da to svi osećaju i teško je i skoro nemoguće to sakriti.

Znam da je Miloševićev omiljeni umetnik Kolesnikov. A kada je Milošević bio ljut na nekog funkcionera u Srbiji, govorili su: “Hajde da mu damo sliku Kolesnikovog, možda on oprosti?” Ako nema Kolesnikov, pronađite još jednog dobrog ruskog umetnika kako bi Milošević postao manje ljut. ” Ali ovo govori o međusobnom povezivanju naroda, bliskosti naroda, a to su stvari koje su uvek apsolutno neodvojive, bez obzira na politiku.

– Posle takvih reči, gospodine predsedniče, postaje još jasnije da politička odluka koju je Srbija donela, koju ste prihvatili, nije podržala sankcije protiv Rusije. Ovaj stav Srbije, po mom mišljenju, bio je vrlo duboko primljen u našoj zemlji. Koliko mislite da ova politika sankcija ima smisla? Bila je to Srbija, koja se distancirala od ovoga, pokazala kvalitet istinskog saveznika Rusije.

– Nisam siguran da li neko razume važnost za Srbiju i kako smo zahvalni Rusiji, predsedniku Putinu, ministru Lavrovu i Stalnom predstavniku Ujedinjenih nacija Čurkinu za stav … Koliko smo zahvalni na činjenici da je Rusija stavila veto na predlog britanske rezolucije, kojim su Srbi predstavljeni kao ljudi koji su krivi za genocid.

Ovo sam mnogo puta rekao – a ne samo u Beogradu, a ne samo za ruske medije, već za sve druge, da Srbija neće uvesti sankcije Ruskoj Federaciju. I ne postoji taj pritisak koji bi urodio plodom.

Ponekad, kad idete na sastanke, kada negde na Zapadu pričate, onda se od dva sata razgovora, sat i 45 minuta priča o vezama Srbije i Rusije. Želim da kažem ruskom narodu, političari obično ne brinu mnogo o ovome, osim, naravno, predsedniku Putinu, koji to savršeno razume, ali obični ljudi treba da znaju da Srbiji nije uvek lako.

I ne zaboravite da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja na ni jednom međunarodnom forumu nije glasala protiv Rusije, da je Srbija jedina zemlja koja nikada nije uvela nikakve sankcije Rusiji. Srbija je jedina zemlja koja učestvuje ili je posmatrač u vojnim vežbama koje Rusija provodi sa Belorusijom i drugim zemljama OVSE. Srbija je jedina zemlja koja je poslala humanitarnu pomoć Siriji.

Svaki drugi put koji bismo izabrali kao smernicu bi bili politički lakši za Srbiju, ali smo izabrali put nezavisne suverene zemlje, vojnog neutralnog, koji želi zadržati svoje prijateljstvo i koji želi da poštuje ne samo tradiciju već i gleda u budućnost . Nije to  samo pitanje našeg tradicionalnog odnosa, jer neki ljudi obično žele to tako da zamisle. Ovo je pitanje naših budućih odnosa, a u ovim budućim odnosima vidimo Rusku federaciju kao jednog od ključnih aktera. Ne samo u prošlosti, ne samo u velikom i veličanstvenom Dostojevskom, velikom i veličanstvenom Jesenjinu i Puškinu – to je ono što će vam svaki Amerikanac reći – ali i u našem prijateljstvu, a ne samo prijateljstvu, već i u odličnim odnosima – političkom, ekonomskom i bilo kom drugom u budućnosti.

Srbija već nekoliko godina radi na pridruživanju Evropskoj uniji. Kako napreduje na tom planu? I, recimo, da ovaj kurs u Evropskoj uniji neće sprečiti Srbiju u takvom principijelnom prijateljskom odnosu prema Rusiji?

– Srbija je na evropskom putu, a razlika između Srbije i drugih zemalja u regionu jeste to što Srbija ne želi da se pridruži NATO, a to sam nedavno i rekao liderima NATO u Briselu. Mi to ne sakrivamo. I moram reći da kad god smo razgovarali sa predstavnicima Ruske Federacije, nikada nisu ništa rekli protiv evropskog puta Srbije. Uvek su govorili da je, naravno, izbor uvek na Srbiji, čak i u pitanju pripadnosti nekom vojnom savezu, čak i ovome, puno puta mi je rekao predsednik Putin, ali je rekao da ne možete očekivati veliko prijateljstvo od Rusije ako ste na putu da se pridružite NATO.

Reći ću vam da sam pre deset dana bio u Briselu, u NATO, pred 29 lidera zemalja članica NATO, rekao sam da Srbija nema želju da se pridruži NATO, da će Srbija zadržati svoju vojnu neutralnost, da je to tako i da će to biti politika Republike Srbije. Što se tiče odnosa prema Rusiji, još uvek nismo mogli da otvorimo poglavlje 31, čini mi se, možda – zbog odnosa sa Ruskom Federacijom, ali želim da vas podsetim na moje reči koje sam rekao 2013. godine, ponovio sam nekoliko puta 2014 i 2015. godine, onda sam na čelu Vlade Srbije, danas sam predsednik Srbije i ja sam i dalje predsednik stranke koja ima apsolutno najveći uticaj u srpskom parlamentu i u srpskom društvu, tada sam rekao: “Dok sam ja ovde i na ovom položaju Srbija neće uvesti sankcije Rusiji”. I to je tako. Mislim da srpski narod i građani Srbije podržavaju takvu politiku koju su mnogobrojno demonstrirali na izborima.

Tanjug


Gospodine predsedniče, verovatno najbolniji problem za vas – to su odnosi između Beograda i Prištine. Ovo je, naravno, bolna tema – sve se odnosi na problem oko Kosova, odnose sa Srbijom. Kakav napredak vidite u ovom pitanju? Koje korake treba preduzeti? Šta očekujete u bliskoj budućnosti u ovom pravcu?

– Vidite, želim našim prijateljima u Rusiji, građanima Rusije, ali i svim ostalima da kažem nekoliko stvari. Situacija na Kosovu i Metohiji je složena, u njemu živi veliki broj Albanaca i, posebno nakon proterivanja Srba 1999. i 2000. godine, mnogo manji broj Srba. Pre svega, reći ću da Srbi koji sada žive na Kosovu (Kosovo i Metohija) i ima ih toliko koliko ih je bilo 2000. godine. To je ono što smo uspeli i u politici mira i politici podrške koju smo našim ljudima na Kosovu i Metohiji pružili zajedno sa svojim prijateljima. Sa druge strane, uvek smo želeli da razgovaramo o miru, o budućnosti sa Albancima. Došli smo do sporazuma iz Brisela. Ako analizirate Briselski sporazum, videćete da se 60% dokumenta odnosi na formiranje Zajednice srpskih opština. Danas, 2017, ulazimo u 2018. godinu, zajednica opština u Srbiji nije formirana. 

Situacija na KiM je složena
Ako analizirate Briselski sporazum, videćete da se 60% dkomunetata odnosi na formiranje Zajednice srpskih opština. Danas na kraju 2017. godine ta zajednica nije formirana. Srpska strana je sve što je trebalo uradila. Srbi moraju ispuniti sve, a nema nikakvog pritiska na Albance. To je problem za nas, nailazimo na ovo i, bojim se, nisam veliki optimista u pronalaženju dugoročnog rešenja sa Albancima, ali učini ću sve što je u mojoj moći da donesem pravu odluku.

Šta je srpska strana trebalo da uradi – i pitanje regionalne policije na severu, pitanje pravosuđa, pitanje telekomunikacija i pitanje struktura civilne odbrane – srpska strana je i uradila. Suština je u tome što su Srbi pod ogromnim pritiskom, i uvek se ispostavlja u problemu koji dolazi sa Zapada. Srbi moraju ispuniti sve, i nema apsolutno nikakvog pritiska na Albance. To je problem za nas, nailazimo na ovo i, bojim se, nisam veliki optimista u pronalaženju dugoročnog rešenja sa Albancima, ali učini ću sve što je u mojoj moći da donesem pravu odluku. Ali ne vidim da se ovi problemi lako rešavaju, jednostavno, kako kažu, za tango je uvek potrebno dvoje, ne možete izaći i sami plesati.

– Pa, u stvari, Balkan – je jedinstveno područje i zbog toga što postoje različite etničke grupe na različitim mestima, kao na primer u susednoj Bosni i Hercegovini živi toliko Srba u Republici Srpskoj koja je u Bosni i Hercegovini . Kako razvijate odnose sa Bosnolm i Hercegovinom? Koja je njihova uloga? Kako vidite odnos sa ovim delom? Etnički domaći ljudi žive tamo, s druge strane, žive u drugoj zemlji.

– Imam tezu koju, verujem, dele svi ljudi u Srbiji: mi poštujemo integritet Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, ali ljubav. Ono što je prirodno, normalno, logično – mi smo jedan narod. Imamo, kako kaže predsednik Dodik, najbolji stav, najbolje odnose između Srbije i Republike Srpske. Pre pet godina, ja i gospodin Dodik dogovorili smo se oko jedne stvari: čak i kada imamo drugačiju viziju o istim pitanjima, i bez obzira šta se desi, nikad ne dozvoli da Srbija učini ništa protiv Republike Srpske i Republika Srpska – protiv Srbije.

I možete primetiti da se u ovih pet godina nije dogodilo da su srpski mediji loše govorili o Republici Srpskoj ili da su mediji Republike Srpske govorili o Srbiji. Srbija ulaže i pomaže u izgradnji škola, vrtića, bolnica, srećni smo što to možemo učiniti. Ulažemo u rekonstrukciju puteva, infrastrukture na mnogim mestima u Republici Srpskoj i nastavićemo to da radimo. Mislim da su predsednik Dodik i naši ljudi u Republici Srpskoj zadovoljni, nastavićemo ovu saradnju u budućnosti.

Crvena zvezda 

Znam da ste veliki ljubitelj fudbala. Čestitam za klub Crvena Zvezda, brilijantno igra, a ovo je dodatno zadovoljstvo za vas kao predsednika. Sledeće godine u Rusiji, kao što znate, održava se Svetsko prvenstvo u fudbalu. Hoćete li doći na ovaj šampionat? Bićete dobrodošlio tamo, bilo bi nam drago da vas vidimo tamo. Koliko je fudbal među vašim hobijima?

Da, ja sam ljubitelj kluba Crvena zvezda. Veoma smo zahvalni Gazpromu, jer bez Gazproma nikada ne bismo uspeli da napravimo takve uspehe. Što se tiče rusko-srpskih odnosa, moram reći da imamo veoma dobre odnose, a Srbi smatraju da je ruski narod veoma blizak. A i naše zemlje – Srbija i Rusija – oduvek su bile i uvek će biti prijateljske. Kao što sam rekao, imamo veoma dobru saradnju u različitim oblastima, skoro o svim pitanjima. I nadam se da ćemo moći održati i povećati ovu saradnju na najvišem nivou. Želim svim građanima Rusije sve najbolje.

Sada su 31% u Bosni i Hercegovini Srbi, 28% u Crnoj Gori su Srbi. I kada ljudi govore o velikim srpskim zločinima i onome što se dogodilo u bivšoj Jugoslaviji, najbolji primer je Sarajevo, u kojem je pre rata živelo 158 hiljada Srba, a sada živi samo hiljadu Srba. Gde je nestalo 150.000 Srba? I onda se postavlja pitanje: Izvinite, da li su razgovori o isključivim srpskim zločinima stvarni, da li su objektivni i da li imaju stvarnu i pravnu osnovu?

Gospodine predsedniče, preselili ste se u predsedničku palatu, rekao bih, na vrhuncu vašeg uspeha kao premijera. Vođenjem vlade Srbije, objektivno ste postigli veliki uspeh u smanjenju nezaposlenosti, inflacije i rasta BDP-a – to su stvarna dostignuća koja niko ne može da vam ospori. Štaviše, koliko ja znam, prema rečima Svetske banke, u poslednje dve godine, od kada ste predsednik, uključujući i rejting, Srbija je porasla za 30 poena, što je nesumnjivo uspeh Srbije u ekonomskom razvoju. Kao predsednik (relativno ste nedavno na ovoj poziciji), koji su vaši glavni prioriteti za razvoj Srbije? Koji su koraci koje treba preduzeti kako bi Srbija nastavila da se kreće napred?

Želim da vam se zahvalim što ste zapazili uspehe Srbije i ispraviću samo jednu malu stvar: mi smo u poslednje tri godine porasli za 50 mesta, bili smo 93, sada smo 43 na svetu. Očekujemo da ćemo sledeće godine biti među prvih 30 zemalja, ali želim da istaknem jednu stvar: veoma sam ponosan na reformu sfere naših javnih finansija, što smo vodili najbolje, iako je bilo vrlo nezdravo. Uprkos teškim reformama, ljudi su imali najveće poverenje tri puta za mene, a za partiju koju vodim. Za samo mesec dana plate koje će ljudi dobiti u javnom sektoru biće najmanje 10% više, a penzije za 88% penzionera će biti veće nego ikad.

Ljudi će prvi put biti u stanju da osete rezultate uspešnih reformi i stvarno žive bolje. Ako ste prolazili kroz Beograd, mogli ste da vidite da je to sve lepši i opremljeniji grad, grad sa puno građevinskih projekata, koji stvarno živi, gradi se i u kojem se puno toga radi. Uspeli smo da smanjimo nezaposlenost sa 25,9% na 12%! Ako uzmemo naš treći najveći grad – Niš, grad je imao samo jednu fabriku, američku fabriku cigareta Philip Morris. Danas u Nišu ima sedam fabrika, svih šest sam doveo u Niš, ili smo to uradili uz pomoć naših prijatelja, a sutra će Niš živeti drugačije. U Novom Sadu otvorili smo tri fabrike i jedan istraživački centar – nemački Kontinental, takve investicije nisu bile u gradu, a ovo je drugi najveći grad u Srbiji.

Danas, kada sam ja predsednik, želim da očuvam mir i stabilnost u regionu, jer je to uslov za napredak naše zemlje. Želeo bih da se ovaj istorijski sukob jednom zauvek reši, nadam se da ćemo uspeti, ali ponavljam, ja nisam optimista po ovom pitanju.

U svakom slučaju, ključna stvar na tako tešoj teritoriji je upravo očuvanje mira i stabilnosti, to je uslov našeg ekonomskog pokreta i ekonomskog napretka. Stoga ću sve svoje napore posvetiti ovome, kao i, naravno, sigurnosti Srbije, poverenju građana Srbije, jer smatram da je to vrlo važno i jedno od ključnih pitanja.

Žao mi je što dugo pričam, već sam uzeo dvostruko više vremena od onoga koliko ste planirali.

– Ne, znate, izuzetno smo zainteresovani, i verujte mi, ovaj intervjuu ću objaviti ruskoj publici sa velikim zadovoljstvom. Hoćete li mi dati još deset minuta, gospodine predsedniče?

— (Odgovara na ruskom) Конечно, конечно! (Naravno, naravno)

– Srbija nije samo multinacionalna, multikulturalna zemlja, već i multikonfesionalna. U Beogradu koji se sprema za Božić kako katolički tako i pravoslavni, žive mirno i katolici i protestanti, zajedno sa pravoslavnim i muslimanskim i Jevrejima. Ovo je, kako sam ja to shvatio, rezultat određenih politika i tradicija međuverskog sveta koji su bili tradicionalni za Srbiju, ali istovremeno politika koju je vodila srpska država. Šta smatrate važnim kako bi ovaj krhki konfesionalni svet bio stalni i očuvan?

– Uložili smo puno toga, hvala vam što ste primetili, puno smo uložili u ovu energiju i snagu. Danas, na primer, kad u Evropskoj komisiji govore mađarski predstavnici – na premer Orban i, recimo, Siarto, oni kažu da bi bilo dobro ako bi i mnoge druge evropske zemlje koje već pripadaju EU, imale takav stav prema nacionalnim manjinama, kao što ih ima Srbija. Mi smo sa Mađarskom, koja ima veliki broj svojih predstavnika koji žive na teritoriji Srbije, uspostavili su najbolji mogući odnos.

Ovo je omogućeno kroz potragu za kompromisima, ogromnom energijom od mađarskog premijera i predsednika, a takođe zahvaljujući našoj energiji i želji da se postigne kompromis na temelju istorijskih teških okolnosti koje su postojale među našim narodima. Uložili smo ogromnu radnu snagu u razvoj naših odnosa sa Bošnjacima, nedavno sam putovao sa predsednikom Erdoganom u Novi Pazar, njegove izjave bile su vrlo dobre za muslimane koji tamo žive. Pravoslavci su me pozdravili aplauzom, sa entuzijazmom i muslimani sa skepticizmom, neki su čak i zviždali. Ali ja sam stajao, ostao sam na sceni, okrenuo se njima, na kraju su počeli svi da aplaudiraju. Takođe sam zahvalan za stvarno dobre predloge predsednika Erdogana, mi moramo živeti zajedno, želimo živeti zajedno.

 Mislimo da su ove razlike naše bogatstvo, a ne naš problem, tako da ćemo u budućnosti uložiti više u naše jedinstvo, jer mislimo da se ljudi razlikuju u tome šta mogu učiniti korisnim, a ne onim šta im treba  i koje su vere.

– Pored božićnih praznika, uopšte, u Srbiji postoje različiti praznici, postoji jedan koji je jako zanimljiv za mene. Nije prisutan kod bilo kog drugog naroda, a to je praznik Krsne slave. Ovo je jedinstveni praznik Srbije i, čini mi se, ovo je veoma važna, fina srpska priča.

– Sada postoje različite teorije, o tome da su se Srbi prvi pojavili sa Slavom. Ipak, Srbi proslavljaju svoju krsnu slavu. Reći ću vam jednu vrlo zanimljivu stvar: oko 55% Srba slavi slavu Sveti Nikola. Ova slava se slavi 19. decembra, kada ću posetiti predsednika Putina. Ovo je i moja Slava, slava porodice Vučić, i biće ovo, mislim, drugi put da na ovaj praznik neću biti kući.

informer.rs

Dobro zdravlje i mnogo uspeha, lične pobede i isto želim predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Vladimiroviču. Siguran sam da će Srbija i Rusija uvek biti prijateljske zemlje, imamo puno posla u budućnosti, koje nismo mogli da uradimo danas. Da, kao što sam rekao, ja sam fan, ali najbolji pristalica Srbije, a navijač  samo kluba “Crvena zvezda”. I mislim da će mnogi Srbi doći na Svetsko prvenstvo ne samo u Moskvu, već iu Kaliningradu i Samaru. Sve najbolje za vaše ruske ljude i, naravno, sve dobro našim zajedničkim projektima. Mnogo hvala još jednom.

Share
Popularno
loading...

SLIČNE VESTI