ALEKSANDAR JOVICIC (SNS): Majka me je ostavila kad sam imao 4 godine

POTRESNA ISPOVEST ALEKSANDRA JOVIČIĆA (SNS): Majka me je ostavila kad sam imao 4 godine, zbog druge vere Majka nije želela da dođe sa nama u Srbiju. Ja pre verujem da nije smela iz straha za svoju porodicu u Bosni, ali to na kraju nije ni bilo važno. Ostao sam bez doma i moj otac i baka sa mnom u naručju i sa dve torbe u koje smo spakovali ceo život, došli smo 1991. godine u Beograd

Lider omladine Srpske napredne stranke Aleksandar Jovičić jedan je od najmlađih predsednika opštine u Srbiji. Kada je došao na čelo najveće beogradske opštine Palilula dokazao je da godine nisu merilo za uspeh u politici i vrlo brzo je postao jedan od najvažnijih ljudi Aleksandra Vučića. Po prvi put Jovičić je, u intervjuu za Nedeljnik, otkrio potresne detalje iz svog života, dramu kroz koju je prošao kao dečak iz izbegličke kolone i trenutak kada ga je majka napustila.

U danima kada se u Srbiji i Hrvatskoj obeležava 21. godišnjica Oluje, Jovičić se podseća perioda kada je i on kao četvorogodišnjak bio u jednoj koloni koja je iz rodne Srebrenice bežala za Srbiju. Pored asocijacije na rat i progon velikog broja Srba, ratni sukobi su na njega ostavili i lični pečat.

– Ne volim da mislim o Srebrenici, jer taj sam rat doživeo kao dvostruku tragediju. S jedne strane, zbog ratnih strahota i stradanja ljudi, a sa druge strane, doživeo sam da mi je upravo taj rat razorio porodicu – ispričao je svoju potresnu ispovest Aleksandar Jovičić za list Nedeljnik.

Kako je bio dete iz mešovitog braka, doživeo je da njegova majka, koja je bila druge vere, odluči da ostavi porodicu, zbog pritiska sredine i mržnje prema Srbima koja je tih godina bila jako izražena u Bosni.

– Ona nije želela da dođe sa nama u Srbiju. Ja pre verujem da nije smela iz straha za svoju porodicu u Bosni, ali to na kraju nije ni bilo važno. Ostao sam bez doma i moj otac i baka sa mnom u naručju i sa dve torbe u koje smo spakovali ceo život, došli smo 1991. godine u Beograd – priča Jovičić.

Nastanili su se tada u Borči i Aleksandar je zavoleo taj deo prestonice kao da je rođen tu. Za razliku od mnogih svojih vršanjaka sa periferije koji su maštali da se što pre presele u “krug dvojke”, Aleksandar je sanjao da ostane u Borči. I da učini nešto za taj kraj i za svoje komšije. Prilika za to mu se pružila kada je izabran za predsednika najveće beogradske opštine Palilula.

Najpoplarnije
Facebook Comments
Share